Kjoto protokol i "karbon krediti"

Poslednjih decenija, primećeno je znatno povećanje temeperature na Zemlji. Međunarodnim konsenzusom je prihvaćeno da su emisije gasova (sa efektom) staklene bašte ("gsb"; ti gasovi su: ugljen dioksid CO2, metan CH4, azot oksid N2O, HFC, PFC i SF6) jedan od glavnih krivaca za takvu situaciju. Na Konferenciji o klimi, održanoj u Kjotu, Japan, 1997. u organizaciji Ujedinjenih nacija, doneta je odluka o hitnom smanjenju emisija "gsb".

Ova odluka, poznata kao Kjoto protokol, dodatno je razrađena na Konferenciji o klimi u Bonu 2001. Postignut je dogovor o ukupnom smanjenju emisija "gsb" u periodu od 2008 do 2012. za 5,2% u odnosu na referentnu 1990. godinu.

Prema Kjoto protokolu, svaka zemlja ima više mogućnosti za smanjenje emisija GSB, kao što su smanjenje proizvodnje i potrošnje energije, tj. racionalizacija ili pošumljavanje. Međutim, sa aspekta kogeneracije, najzanimljivija je mogućnost "karbon kredita" (trgovine emisijama CO2).

Države koje su ratifikovale Kjoto protokol su podeljene u dve glavne grupe:
1) industijski razvijene zemlje (tzv. Aneks 1 zemlje), koje imaju obavezu smanjenja emisija "gsb" do 2012. godine, uz obavezu dostavljanja inventara tih gasova svake godine
2) zemlje u razvoju (tzv. ne-Aneks 1 zemlje), koje nemaju obaveze u pogledu smanjenja emisija, ali mogu da doprinesu smanjenu emisija "gsb", putem realizacije projekata kroz Mehanizam čistog razvoja (Clean Development Mechanism, CDM) Kjoto protokola. Srbija spada u ovu grupu zemalja.

Mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola

Mehanizam čistog razvoja Kjoto protokola (CDM) je mehanizam u okviru Kjoto protokola, koji omogućava pravnim licima iz industrijski razvijenih zemalja (Aneks 1 zemlje) da investiraju u projekte koji smanjuju emisije "gsb", a realizuju se na teritorijama zemalja u razvoju (ne-Aneks 1 zemlje). Ovo je jedini mehanizam koji omogućava učešće ne-Aneks 1 zemalja u projektima smanjenja emisija "gsb".

Svrha CDM-a je zapravo pomoć zemljama domaćinima (ne-Aneks 1 zemlje) da, na finansijski povoljniji način, postignu održivi razvoj doprinoseći smanjenju emisija "gsb" i pomoć Aneks 1 zemljama u ispunjavanju svojih obaveza prema Kjoto protokolu. Postignuti rezultati smanjenaj emisija se obračunavaju i obračunavaju kao verifikovana smanjenaj emisija (Certified Emission Reductions, CER), koja imaju svoju vrednost na tržištu.

Važno je napomenuti da ne-Aneks 1 zemlje, na čijim se teritorijama realizuju CDM projekti, takođe imaju koristi, jer na taj način privlače značajne investicije, povećavaju transfer novca i omogućavaju uvođenje modernih ("zelenih") tehnologija, koje su ekološki prihvatljivije, tehnološki naprednije i energetski efikasnije. Prodajom CER-ova, koji nastaju kao rezultat realizacije CDM projekata, moguće je čak i finansijski neatraktivne, a ekološki prihvatljive projekte učiniti isplativim i privlačnim za investitore.

Različiti projekti mogu ostvariti karbon kredite, npr:

* snabdevanje energijom:

• obnovljivi izvori energije
• biomasa (za dobijanje struje i/ili toplote)
• kogeneracija
• povećanje energetske efikasnosti, zamenom starih i neefikasnih tehnologija modernim tehnologijama
• smanjenje transportnih i distributivnih troškova
• promena goriva (npr. prelazak sa uglja ili mazuta na biogas)

* energetske potrebe

• zamena postojeće "kućne opreme" (npr. korišćenje energetski efikasnih sijalica)
• poboljšanje energetske efikasnosti postojeće opreme

* transport

• efikasniji motori za transport (npr. zamena starih lokomotiva)
• promena načina transporta (npr. voz umesto aviona)
• promena goriva (npr. autobusi javnog gradskog prevoza na gas)

* upravljanje otpadom

• "hvatanje" i korišćenje emisije metana sa deponija
• korišćenje otpada i otpadnih voda

* pošumljavanje